Одговор чланице Савета Оливере Зекић на тенденциозне нападе и притиске Бориса Тадића и СДС-а на рад РЕМ-а

Борис Тадић је најбољи доказ чувеног Питерсовог принципа, по којем свако напредује до граница своје неспособности. И та граница је, сада је то сасвим јасно, за њега било место председника државе.

Зато је и пад, после тога, био тако стрмоглав, баш до далеко испод цензуса. Зато се и данас, несвестан својих граница, поново меша у политику, и зато покушава да, преко РЕМ-а, докаже да му је место код оних које је, иначе, сам измислио, извукавши их, ни из чега, и поставивши их на свој двор, сасвим у складу са сопственим доживљајем те функције.

Уосталом, зато и данас помиње законе о којима ништа не зна, па ни то да РЕМ, по тим законима, нема никакав уплив у уређивачку политику медија, чак ни у случајевима када, на пример Пинк и његов власник, пишу отворена писма члановима Савета РЕМ, што се, да подсетимо заборавног бившег председника, догодило пре само неколико месеци.

Такође, време је да њега, великог љубитеља закона које не познаје, подсетимо и на медијску слику Србије у време када је он био убеђен да је на трону, а не на законима ограниченој функцији. У то време, у затвору су били један власник новина, један главни уредник, док је једна главна уредница (садашња чланица Савета РЕМ), привођена, јер су њене новине (убрзо после тога угашене) имале храбрости да пишу о тајном трошењу милиона долара на разне рођачко пајтоске комбинације тадашњег двора, чији су дворани, сви до једног, данас слободољубива опозиција.

А за то време, председник који је требало да брине о Уставу, и слободама, бринуо је само о томе да ли је лепши од Џорџа Клунија. И закључио да, ако није и лепши, оно је свакако “активнији”, ваљда рачунајући на то да хапшење неистомишљеника може да се подведе под “активност”.

Због свега тога, због преласка граница своје неспособности, због двора и дворана, због насиља над медијима, хапшења, због ћутања на чињеницу да су његови дворани не само контролисали, преко маркетинга, медије, него су и, противзаконито, били власници истих, због срамног непознавања закона и јасне некомпетенције, Борис Тадић је последњи који би смео да се обраћа овом регулаторном телу.

Осим да нам напише отворено писмо. На то смо и навикли, а и поштоваћемо закон, и у његовом случају.

Чланица Савета

Оливера Зекић